q Sfentzanion
v Stsrp. Zvečanь, pri gradu Zvečani, viz. Sfentzánion sa očuvanim nazalom u prvom slogu < slov. *zvęčěnь u vezi sa zvek, zvečati, za topografsku upotrebu up. termin zvekara ‘kraška jama ili vrtača’.
grad: Od ćuprije do grada Zvečana (Vuk II, 50:18); SM 62
bijeli: Goni Marka bijelu Zvečanu (Vuk II, 68:112)
bez atribucije: Od Zvečana kažu od Čečana (Vuk II, 44:109); Vuk II, 48, 50; SANU II, 30; SM 62
grad: Zaskočio od Zvečarka grada (SANU II, 70:64)
42° 54' N, 20° 50' E
Ruševine grada na istoimenom kupastom stenovitom brdu u blizini ušћa Sitnice u Ibar, kod Kosovske Mitrovice. Jedan od najstarijih gradova u srednjovekovnoj Srbiji. Utvrđenje opasano bedemom podignuto je na padinama kupastog brega, uz manji vizantijski kastel iz XII v., a kasnije je nastalo i utvrđeno podgrađe. Trg koji se spominje u XIV v. (u Svetostefanskoj povelji) verovatno je postojao i ranije. Grad је zatvarao važne puteve: bosanski (Kosovo - Bosna), ibarski put i put za Metohiju. Docnije je branio obližnji rudnik Trepču.
Zvečan je igrao značajnu ulogu u starijoj srpskoj istoriji. Prvi put se pominje, pod imenom Sfentzanion, u “Aleksijadi”, biografskom delu vizantijske princeze Ane Komnine, u vezi sa pograničnim borbama koje su Srbi pod raškim županom Vukanom vodili sa Vizantincima na Kosovom polju između 1091. i 1094. Tada je Zvečan bio pod srpskom vlašћu. U dužem narednom periodu nema pisanih podataka o Zvečanu. To se može objasniti pomeranjem državne granice sa Kosova prema jugu čime je Zvečan izgubio značaj pogranične tvrđave. Prva sledeća vest odnosi se na tamnovanje i smrt kralja Stefana Dečanskog u Zvečanu 1331. (“V Zvečani gradu” ležahu kosti Kostadina, brata kralja Dečanskoga. “V gradu Zvečanu prestavi se”* kralj Stefan Dečanski). Blizu Zvečana bio je manastir Banjska, a u njemu episkopska stolica.
Do kraja XIV v. Zvečan je često menjao gospodara. Oko 1337. tvrđavom je vladao mlađi sin vlastelinke Danice, čije ime nije sačuvano. Šezdesetih godina (vreme vladavine cara Uroša), grad i župa zvečanska bili su u posedu čelnika Muse, zeta kneza Lazara, koji ga je dao zahumskom knezu Vojislavu u zamenu za Brvenik na Ibru. Prvi turski kefalija na Zvečanu (Feriz) pominje se već 1396. U rukama Osmanlija grad ponovo postaje važno vojno uporište, naročito za prodiranje ka Bosni. Vilajet Zvečan pominje se prvi put 1455, u okviru skopskog krajišta. Godine 1689, u jednom od austro-turskih ratova, Austrijanci nisu uspeli da osvoje tvrđavu. Ona je opustela u XVIII v.
U gradskoj tvrđavi u XII v. se nalazila crkva Sv. Đorđa. U njoj se Stefan Nemanja, zajedno sa svojom vojskom, pričestio uoči polaska u poznatu bitku kod Pantina 1169. Velika priprata ove crkve verovatno je služila za sabore.
Ispod zvečanskog utvrđenja nalazila se crkva Sv. Dimitrija, koju je 1315. srpski kralj Milutin darovao svojoj zadužbini - manastiru Banjskoj. Po toj crkvi naselje je dobilo ime Mitrovica. Oko crkve je bilo srpsko, a od XIX v. tursko groblje.
Takođe i: grad u Bosni, držao ga je vojvoda Hrvoje a posle je sedeo u njemu kralj Stjepan Ostojić; i sad stoje njegove zidine na reci Krupi između Banjaluke i Jajca.
Literatura: Дероко 1950, 169; Шкриванић 1959, 63; Милошевић 1997, 103; Задужбине Косова 373-374; Даничић 1, 371, 372; VE s.v. Grad; Šafarik 53, 71*; Утврђења у Србији 14-15.