q Prusa, Bursa
v Grad u zap. Turskoj, već stsrp. Brousa (Даничић 1), tur. Bursa od ant. Proűsa, kako se mesto prozvalo po bitinskom kralju Prusiji II, koji ga je osnovao 184. god. pre n.e. (Kiss 1980, 134b). Oblik Brussa kao i u nemačkom.
bez atribucije: Deder Brusu diži i Medinu (MH III, 5:324)
40° 10' N, 29° 4' E
Grad u Turskoj, na obroncima mezijskog Olimpa.
Nekada (do osvojenja Jedrena) rezidencija turskih sultana, a potom glavni grad vilajeta Hodavendikar u Maloj Aziji (kasnije ejaleta Anadolija), 3 km j/i od Mramornog mora. Većinu stanovništva čine Turci, a za njima Jermeni, Grci, Jevreji i Francuzi. U gradu je sedište mule, grčkog mitropolita i jermenskog arhiepiskopa. Usred grada uzdižu se razvaline starog zamka i tvrđave. Grad je jako postradao u dva zemljotresa i u strašnom požaru 855. Još uvek ima oko 150 džamija, 3 grčke i 2 jermenske crkve, i 2 sinagoge. Grad je jednim potokom sa strmim obalama podeljen na muslimanski i jermenski deo, a jermenski je ogradom odvojen od grčkog.
Osnivač antičke Pruse, bitinijiski kralj Prusija II, pružio je gostoprimstvo Hanibalu kad je bio u bekstvu.
Zeif-ed-Daulet Alepski osvojio je Brusu 950. i sravnio je sa zemljom. Posle toga je Brusa ponovo bila grčki grad sve do 1326, kad ju je osvojio Orhan, sin prvog turskog sultana Osmana I. Orhan je od Bruse načinio svoju prestonicu i u njoj je 1327. iskovao prvi komad svog novca - akče. Tokom 1339-40. Orhan je u ravnici ispod citadele podigao džamiju, imaret, kupatilo i karavanseraj. Ova grupa građevina postala je gradsko jezgro otomanske Bruse i još uvek je njen najživlji trgovački kvart.
Tamerlanov unuk Mirza je 1402. pobedio Bajazita I, popalio Brusu i pobio njeno stanovništvo. Od toga doba prestonica se seli u Jedrene. Pod vlašću Murata II, koji se proglasio sultanom u Brusi, grad se naglo oporavlja. Mehmed II Osvajač prenosi prestonicu u Carigrad i naređuje da veliki broj stanovnika Bruse pređe zajedno sa njim u novu prestonicu. U Brusi ipak ostaje sultanov logor za pohode na Istok.
Brusa je poznata po tome što se u njoj nalaze grobnice prvih šest turskih sultana, koji su do 1363. živeli tu i u njoj držali dvor.
Budući da je bila tursko mesto najbliže hrišćanskom svetu, postala je pravi međunarodni trgovački centar. U XV v. bila je i čuveni centar za proizvodnju i trgovinu svile. Put svile je u dva navrata menjan samo da bi obuhvatio i Brusu. Tokom XV v. u nju je stizala i druga skupocena roba iz Egipta i Sirije (začini, šećer, boje, sapun, mirisi). I trgovci iz Indije prilagođavali su maršrute prolasku kroz Brusu, tako da je ona sve do XVII v. ostala najvažniji izvor robe poreklom sa Orijenta, a namenjene Istanbulu, Balkanu i Istočnoj Evropi. Đenovljani, Mlečani i Firentinci imali su stalne predstavnike u Brusi. Iz nje su izvoženi skupoceni brokat (kemhar) i zlatotkani velur (kadifa) koji su bili jako traženi u Evropi, Egiptu i Persiji, ali pre svega u samom Carstvu. U XVIII v. proizvodnja svile dobrog kvaliteta u Evropi (Italija, Francuska) i konkurencija Smirne kao trga za robu s Orijenta stavili su tačku na prosperitet Bruse.
U pesmi se pominje kao mesto koje daje vojsku za pohod na Promin.
Literatura: ЭS IVa s.v. Brussa; EI I/21 s.v. Brusa.
turkeygayguide.tripod.com/ bursa.html